• imagefader3
  • imagefader4
  • imagefader2
  • imagefader1

Владика Јован

Током Светле седмице 1971. године искушеник Јован бива замонашен, са истим именом, и уведен у ред свештенослужитеља: Епископ жички Василије у манастиру Студеници 24. априла искушеника Јована монаши, да би га сутрадан, 25. априла (у Недељу антипасхе) рукоположио у чин ђакона. Истовремено, постао је сабрат студеничке обитељи. Упоредо са манастирским обавезама, постаје ванредни ученик Богословије Светог Саве у Београду. Током школовања у београдској Богословији, бива 29. јула 1973. године рукоположен од владике Василија жичког у чин презвитера – јеромонаха. Следеће, 1974. године завршава Богословију у Београду са одличним успехом. Током студирања на Богословском факултету Српске православне Цркве у Београду, који уписује, по благослову Епископа жичког Василија, 1976. године и завршава у року, слуша предавања и на Одељењу за историју Философског факултета Универзитета у Београду. У међувремену, био је намесник студеничког манастира и заменик игуманима Јулијану и Симеону.

На једногласни предлог манастирског братства, а по одлуци Епископа жичког Стефана (Боце), уведен је у трон игумана студеничких 25. јула 1980. године. На тој дужности непрекидно ће се налазити до 1993. године, када је изабран за Епископа. Владика Стефан жички одликоваће га свим монашким чиновима, 1983. синђелским, 1986. године протосинђелским, да би 1989. године постао архимандрит. Игуман студенички Јован (Младеновић) вишеструко је, током управљања Студеницом, унапредио, како унутрашњу организацију обитељи, саображавајући је идеалима Суденичког типика Светог Саве, тако и утицај ове Мајке свих српских цркава на шира духовна и друштвена питања – и то по угледу на немањићко време.

На редовном заседању Светог архијерејског сабора Српске православне Цркве 1993. године, 25. маја, игуман студенички архимандрит Јован бива изабран за Епископа тетовског, са свим правима епархијског архијереја, да би управљао свим епархијама Српске православне Цркве у бившој југословенској републици Македонији и викара патријарха српског Павла.

Чланови Светог архијерејског сабора Српске православне Цркве на мајском заседању 1994. године Епископа тетовског Јована бирају за Архијереја Западноамеричке епархије. Устоличење је у Саборном храму Светог Стефана Првовенчаног у Алхамбри (Лос Анђелес, Калифорнија) 18. септембра 1994. године, извршио Патријарх српски Павле.

За Епископа шумадијског је изабран 2002. г. а 1. септембра је устоличен у Саборном храму у Крагујевцу.  У периоду од 2004. до 2006. године био је члан Светог архијерејског синода Српске православне Цркве. У пролеће 2006. године предводио је делегацију Српске Цркве у посети Уједињеним нацијама и Сједињеним Америчким Државама, у настојању што повољнијег разрешења статуса Косова и Метохије. По истом задатку путовао је у Брисел и Немачку. Представљао је нашу Цркву на многим важним црквеним скуповима; тако је, на пример, у новембру 2005. године био на челу делегације која је учествовала у устоличењу јерусалимског Патријарха Теофила III. Значајни су и његови мисијски боравци, у име Српске православне Цркве, у Аустралији, у пратњи Патријарха Павла, у манастиру Хиландару и међу православним верницима у Јужној Африци. Био је врло успешан домаћин и организатор прослављања тако важних јубилеја за Српску Цркву и државу, као што су двестогодишњица подизања Првог српског устанка (Орашац 2004. године), два века оснивања прве српске владе – Правитељствујушчег совјета у манастиру Вољавчи 2005. године и шестогодишњице заснивања манастира Каленића октобра 2008. године.

Основно начело којег се Владика Јован држи током седмогодишњег архипастировања у Цркви Божијој у Шумадији јесте служење и обнова – а не реформа – литургијског и светотајинског живота. Настоји да се Црква приближи народу Божијем, да му пренесе своје Живо предање, да му пружи правилно поимање Цркве као заједнице Бога, анђела и светитеља – људи. У том смислу, током готово свакодневног служења Свете Литургије и поучавања учесника евхаристијских сабрања, залаже се да се православна духовност међу верницима схвата у еклисиолошким димензијама, у контексту литургијског опита и искуства, који се поистовећују са евхаристијским сједињењем са Телом и Крвљу Господа Исуса Христа.

На идејама да монаштво није нека историјска, случајна и пролазна установа, већ да је оно дубоко искуство живота Цркве и истинска заједница која се остварује кроз Евхаристију и кроз начела подвига и послушности, Епископ Јован шумадијски унапређује и обнавља монашки живот у својој Епархији. Основао је више нових манастира, са знатним бројем нових монаха, монахиња, искушеника и искушеница, на пример Брезовац, Ћелије код Лазаревца, Прерадовац, Петковицу, Пиносаву, Манастирак, док је у многим постојећим обновио општежитељно уређење саображено древној монашкој пракси – у манастиру Светог Луке у Бошњану, Јошаници, Денковцу, Саринцу, Дивостину. Изградња и обнова цркава и других парохијских здања обавља се, током ових седам година, у готово свакој црквеној општини Епархије. Тамо где се не зида нова црква и парохијски дом, или црквена сала, поставља се нови иконостас или живопис у храму, зида капела за паљење свећа, звоник, чесма у порти... Тако је још више унапређена обимна грађевинска делатност, започета у време предстојавања Шумадијском епархијом Владике Саве (Вуковића) (1997-2001). Владика Јован је освештао око четрдесет новизграђених и потпуно обновљених парохијских храмова. Освештавање чека више од десет потпуно завршених цркава. А за готово тридесет богомоља, од којих су неке и завршене, освештао је темеље у периоду од 2002. до 2009. године. Одмах након доласка у Шумадијску епархију извршио је генералну обнову Саборне цркве у Крагујевцу, а радови на довршењу новог Владичанског двора у катедралном граду Епархије и харитативно-духовно-спортског центра при крагујевачкој Богословији приводе се крају. Брига о свештеничком подмлатку такође има приоритет у архипастирском деловању Епископа Јована. То се најпре види кроз духовни надзор над радом Богословије Светог Јована Златоустог у Крагујевцу која је постала једно од најугледнијих богословских училишта у нашој помесној Цркви.

Првојерарх Цркве Божије у Шумадији у времену од 2002. до 2009. године рукоположио је у ђаконски и презвитерски чин око седамдесет кандидата, а није занемарљив ни број искушеника и искушеница који су благословом Владике Јована примили монашки постриг.

Настављајући праксу блаженопочившег Епископа шумадијског Саве, и садашњи шумадијски архијереј придаје велику пажњу издавању и штампању богословских књига и часописа. Издавачка установа Епархије - Каленић објавила је више десетина нових богословских књига, међу којима многе представљају велики допринос теолошкој науци. Обезбедио је и услове да епархијски лист Каленић несметано и редовно излази више од три деценије. Стара се и о врло успешној интернет презентацији црквеног живота у парохијама Епархије, односно богословско-пастирских поука. Радио Златоусти, који је као епархијски радио почео да емитује програм на Петровдан 2009. године, старањем и благословом Епископа Јована, имаће за циљ да на још пријемчивији и модернији начин слушаоцима пласира високе животне и етичке вредности Хришћанства.

Владика Јован шумадијски, познат је по врло добрим и искреним односима које успоставља са многим чиниоцима друштвеног живота у Епархији и целој Србији – државним институцијама, политичарима (без обзира на припадност), привредницима, научним и културним установама и посленицима, уметницима.

Епископ шумадијски Јован (Младеновић) аутор је више богословско-пастирских радова, међу којима су: Рад Светог Саве на народном просвећивању, Васпитање породице, Монаштво као узор свету, Светиња тела у Христу – кремирању мртвих, који су објављени у штампаним и електронским црквеним публикацијама.

  • Актуелности >

    НА ПРАЗНИК ПРЕНОС МОШТИЈУ СВЕТОГ НИКОЛАЈА АРХИЕПИСКОПА МИРЛИКИЈСКОГ, ПОНЕДЕЉАК 22. МАЈ, ЛИТУРГИЈА У САБОРНОМ ХРАМУ У КРАГУЈЕВЦУ ПОЧИЊЕ У 9 ЧАСОВА. 

    НА ПРАЗНИК СВЕТИ КИРИЛО И МЕТОДИЈЕ, ЛИТУРГИЈА ПОЧИЊЕ У 9 ЧАСОВА. 

    НА ПРАЗНИК ВАЗНЕСЕЊЕ ГОСПОДЊЕ - СПАСОВДАН, ЛИТУРГИЈА У САБОРНОМ ХРАМУ ПОЧИЊЕ У 9 ЧАСОВА

    СВИМА ОНИМА КОЈИ СЛАВЕ СВЕТОГ НИКОЛАЈА, СРЕЋНА СЛАВА!

  • Богослужења у Саборном храму >

    РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА :
    БДЕНИЈА УОЧИ ПРАЗНИКА И НЕДЕЉЕ почињу у 17 часова.
    • ВЕЧЕРЊЕ БОГОСЛУЖЕЊЕ -17 часова (у летњем периоду, последња субота у марту вечерња богослужења почињу у 18 часова, а зимски период, последња субота у октобру вечерња богослужења почињу у 17 часова).
    • ЈУТРЕЊЕ богослужење у 7,30.
    • ЛИТУРГИЈА суботом - 7,30. ЛИТУРГИЈА недељом и празником - 9 часова.

    ПРВА НЕДЕЉА ВАСКРШЊЕГ ПОСТА:

    • СРЕДА - ПРЕЂЕОСВЕЋЕНА ЛИТУРГИЈА ПОЧИЊЕ У 7,30 ЧАСОВА
    • ПЕТАК - ПРЕЂЕОСВЕЋЕНА ЛИТУРГИЈА ПОЧИЊЕ У 7 ЧАСОВА. (ОСТАЛИХ СЕДМИЦА ПОСТА, ЛИТУРГИЈА СРЕДОМ И ПЕТКОМ ЈЕ У 7,30.)
    • СУБОТА - ЛИТУРГИЈА ПОЧИЊЕ У 7 ЧАСОВА.
    • НЕДЕЉА ПРАВОСЛАВЉА - ЛИТУРГИЈА ПОЧИЊЕ У 8 ЧАСОВА. ЛИТИЈА - У 16 ЧАСОВА. (ОСТАЛИХ СЕДМИЦА ПОСТА ЛИТУРГИЈА НЕДЕЉОМ ЈЕ У 9 ЧАСОВА, А СУБОТОМ У 7,30)
    • БОГОСЛУЖЕЊА СТРАСНЕ СЕДМИЦЕ :
    • ВЕЛИКИ ПОНЕДЕЉАК - Литургија почиње у 7,30 часова. Вечерње богослужење почиње у 18 часова.
    • ВЕЛИКИ УТОРАК - Литургија почиње у 7,30 часова. Вечерње богослужење почиње у 18 часова.
    • ВЕЛИКА СРЕДА - Литургија почиње у 7,30 часова. Вечерње богослужење почиње у 18 часова.
    • ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК - Литургија почиње у 7,30 часова. Вечерње богослужење почиње у 17 часова, са читањем 12 страсних јеванђеља.
    • ВЕЛИКИ ПЕТАК - Царски часови почињу у 8 часова. Вечерње богослужење са изношењем плаштанице почиње у 16,00 часова. Статије у 21,00 час.
    • ВЕЛИКА СУБОТА - Литургија почиње у 8 часова.
  • 1

Галерија владике Јована

Галеријa

Виртуелна шетња

Виртуaлна шетња кроз Саборни храм

Login Form