• imagefader3
  • imagefader4
  • imagefader2
  • imagefader1

Свете тајне и молитвословља

Шта је потребно за славу?

Слава је молитвено прослављање једног светитеља као заштитника једне породице и њеног молитвеног заступника пред Богом. Суштина славе је изражена у самом имену: то је слављење Бога и прослављање светих угодника Божијих у чијим ликовима се открива и права „слава“ сваког људског бића, односно његова непролазна лепота и његово боголико достојанство. Главна садржина славе је благодарење и молитва Господу. Као некада тако и данас, породица која слави славу представља цркву у малом, јер као што су сви богослужбени чинови огранци Евхаристије – тако је и слава у породичном животу Срба продужена грана Евхаристијске тајне, тј. Литургије.

Сви славски предмети су преузети из богослужења Православне цркве. Данашњи славски колач са својих пет печата на горњој кори, на којима су иницијали грчких речи: Исус Христос побеђује, ИС ХС НИ КА (НИ – КА # грчка реч - никао – победити) у ствари је само већа Литургијска просфора. Наиме, у првом делу Литургије из просфоре се изрезује поменути печат са иницијалима ИС ХС НИ КА и тај се печат зове агнец (јагње Божије) и са доње стране се реже крстообразно, и на Литургији се молитвом епископа, свештеника и народа претвара у Тело и Крв Христову. По узору на ове литургијске радње врши се резање славског колача. На славском колачу се налази печат са иницијалима ИС ХС НИ КА, и славски колач се реже крстообразно и прелива се вином.
Пре славе у дому свечара обавља се водоосвећење. Свештеник освећује воду, тј. свети славску водицу. А на дан Славе у храму свештеник благосиља жито и славски колач.

Дакле за славу је потребан:

  • Славски колач
  • Славско жито
  • Славска свећа
  • Вино

Славски колач представља самог Господа Исуса Христа. Јер је Христос рекао: „Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; ако ко једе од овога хлеба живеће вавек; и хлеб који ћу ја дати тело је моје, које ћу ја дати за живот света“ (Јн. 6, 51).
Славско жито – се спрема у славу Божију, у славу светитеља који се прославља и за оне наше претке који су умрли у благочестивој вери и који су пре нас ту Славу славили, и спрема се здравље оне породице која слави славу. Треба нарочито нагласити, да се жито за славу не спрема за покој душе светитељу који се слави, као што неки погрешно мисле! Сви су светитељи Богу живи и налазе се пред Господом као наши заступници и молитвеници. Зато се славско жито спрема за СВЕ славске дане па и за Светог Архангела Михаила, Светог пророка Илију итд.
Славска свећа – треба да је од чистог пчелињег воска. Као што пчела скупља мирисни сок и полен са разних чистих и мирисавих цветова, тако и молитва свечара и његове породице треба да потиче из његовог чистог срца и неукаљане мирисне душе.
Светлост свеће представља символ божанства, јер Бог живи у неприступачној светлости, Христос је назван „Сунце правде“.
Светлост свеће означава светлост Христовог, јеванђелског учења, које нам осветљава животне путеве.
Светлост свеће даје и топлоту, те тиме означава топлоту наше молитве и наше љубави за оног светитеља коме палимо свећу. Све су ово разлози због којег треба да прислужујемо славску свећу.

КАКО СЕ СВЕТИ КОЛАЧ У ЦРКВИ - Када свештеник у цркви освећује славски колач, он узима у руке колач сече га са доње стране унакрст, прелива га вином унакрст, а затим га са свечаром(домаћином) окреће певајући ове три песме:

  1. У првој песми говори се о Мученицима и светитељу кога славимо, који су молитвеници наши пред Богом и учитељи вере и духовног и телесног подвига хришћанског:
    "Свјати Мученици, иже добрје страдалчество вавше и вјенчавшесја, молитесја ко Господу, помиловатисја душам нашим -. (Свети Мученици који добро пострадасте и овенчасте се, молите се Господу да помилује душе наше)."
  2. У другој песми прославља се Христос, који је похвала Апостолима и радост Мученицима:
    "Слава Тебје, Христе Боже, Апостолов похвало, Мучеников радованије, ихже проповјед Тројица Јединосушнаја".
  3. У трећој песми се исказује јављање Сина Божијег у људском телу - рођењем:
    "Исаије ликуј, Дјева имје во чревје и роди сина Емануила, Бога же и человјека; восток имја јему, јегоже величајушче Дјеву ублажајем".
    Затим преломе колач и држећи сваки своју половину састављају га. Љубећи колач свештеник говори:
    "Христос посреди нас". ("Христос је између нас"), а свечар такође љуби колач и одговара:
    "И јест и будет". ("И јесте и биће").
  • Актуелности >

    НА ПРАЗНИК ПРЕНОС МОШТИЈУ СВЕТОГ НИКОЛАЈА АРХИЕПИСКОПА МИРЛИКИЈСКОГ, ПОНЕДЕЉАК 22. МАЈ, ЛИТУРГИЈА У САБОРНОМ ХРАМУ У КРАГУЈЕВЦУ ПОЧИЊЕ У 9 ЧАСОВА. 

    НА ПРАЗНИК СВЕТИ КИРИЛО И МЕТОДИЈЕ, ЛИТУРГИЈА ПОЧИЊЕ У 9 ЧАСОВА. 

    НА ПРАЗНИК ВАЗНЕСЕЊЕ ГОСПОДЊЕ - СПАСОВДАН, ЛИТУРГИЈА У САБОРНОМ ХРАМУ ПОЧИЊЕ У 9 ЧАСОВА

    СВИМА ОНИМА КОЈИ СЛАВЕ СВЕТОГ НИКОЛАЈА, СРЕЋНА СЛАВА!

  • Богослужења у Саборном храму >

    РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА :
    БДЕНИЈА УОЧИ ПРАЗНИКА И НЕДЕЉЕ почињу у 17 часова.
    • ВЕЧЕРЊЕ БОГОСЛУЖЕЊЕ -17 часова (у летњем периоду, последња субота у марту вечерња богослужења почињу у 18 часова, а зимски период, последња субота у октобру вечерња богослужења почињу у 17 часова).
    • ЈУТРЕЊЕ богослужење у 7,30.
    • ЛИТУРГИЈА суботом - 7,30. ЛИТУРГИЈА недељом и празником - 9 часова.

    ПРВА НЕДЕЉА ВАСКРШЊЕГ ПОСТА:

    • СРЕДА - ПРЕЂЕОСВЕЋЕНА ЛИТУРГИЈА ПОЧИЊЕ У 7,30 ЧАСОВА
    • ПЕТАК - ПРЕЂЕОСВЕЋЕНА ЛИТУРГИЈА ПОЧИЊЕ У 7 ЧАСОВА. (ОСТАЛИХ СЕДМИЦА ПОСТА, ЛИТУРГИЈА СРЕДОМ И ПЕТКОМ ЈЕ У 7,30.)
    • СУБОТА - ЛИТУРГИЈА ПОЧИЊЕ У 7 ЧАСОВА.
    • НЕДЕЉА ПРАВОСЛАВЉА - ЛИТУРГИЈА ПОЧИЊЕ У 8 ЧАСОВА. ЛИТИЈА - У 16 ЧАСОВА. (ОСТАЛИХ СЕДМИЦА ПОСТА ЛИТУРГИЈА НЕДЕЉОМ ЈЕ У 9 ЧАСОВА, А СУБОТОМ У 7,30)
    • БОГОСЛУЖЕЊА СТРАСНЕ СЕДМИЦЕ :
    • ВЕЛИКИ ПОНЕДЕЉАК - Литургија почиње у 7,30 часова. Вечерње богослужење почиње у 18 часова.
    • ВЕЛИКИ УТОРАК - Литургија почиње у 7,30 часова. Вечерње богослужење почиње у 18 часова.
    • ВЕЛИКА СРЕДА - Литургија почиње у 7,30 часова. Вечерње богослужење почиње у 18 часова.
    • ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК - Литургија почиње у 7,30 часова. Вечерње богослужење почиње у 17 часова, са читањем 12 страсних јеванђеља.
    • ВЕЛИКИ ПЕТАК - Царски часови почињу у 8 часова. Вечерње богослужење са изношењем плаштанице почиње у 16,00 часова. Статије у 21,00 час.
    • ВЕЛИКА СУБОТА - Литургија почиње у 8 часова.
  • 1

Галерија владике Јована

Галеријa

Виртуелна шетња

Виртуaлна шетња кроз Саборни храм

Login Form