• imagefader3
  • imagefader4
  • imagefader2
  • imagefader1

Свете тајне и молитвословља

Шта је српска слава?

У верском животу српског народа постоји више старих обичаја са изразито религиозним цртама. Ако бисмо хтели издвојити најспецифичнији онда би то несумњиво била слава или Крсно име.
Постоји предање да Крсна слава потиче из времена покрштавања Срба, тј. преласка из многобоштва у хришћанску веру. Наиме, Срби су као пагани обожавали кућне богове, тј. свака породица је имала свог кућног бога заштитника коме се молила, а оног дана када су наши преци примили хришћанство они су уместо тих паганских кућних богова почели да славе хришћанске светитеље који су се тог дана славили, када је извршено крштење.

Са овом теоријом не можемо да се сложимо из више разлога. Прво, зашто су баш Срби узели дан преласка у хришћанство да га славе, а код осталих народа тога нема.
Друго, ако се Крсна слава везује за крштење откуд онда да то крштење и примање хришћанства буде везано за мање значајне празнике а не за велике (као Ускрс, Богојављење) када се у старој цркви обављало крштење.
Треће, како да су славе углавном везане за зимски период. Јер то је ван сезоне пољопривредних радова, када се током дана имало много времена.
Ово све показује да иза установе славе стоји свесна и планска активност, која води рачуна о приликама и могућностима, а не самовоља и случајност.
Најранији сачувани историјски подаци не дају јасну слику о настанку славе. На основу њих се само могу утврдити време  настанка и фактори који су утицали на развој овог лепог српског обичаја. Из „Зборника правила за исповеднике“ насталом у 13. и 14. веку и како се претпоставља као плод рада Светог Саве на утврђивању православља у српском народу. Сазнајемо да је до Светог Саве постојао обичај да се у дане празновања успомене светих, тј. на неки празник код цркава приносе крвне жртве и припремају жртвене гозбе. Сличан обичај је постојао и код Грка на подручју Солунске архиепископије свештеници су у црквама, пред жртвеником, клали стоку, а месо је служило за гозбу. Наш зборник сведочи да је Црква светосавска одлучно устала против оваквих паганских обичаја и наредила да се о празницима светих у цркву не сме ништа доносити осим: свећа, брашна, уља, тамјана. А ако се нађе свештеник који чита молитву говечету или голубу лишавао се свештенства. Стока се о празницима могла клати код куће и свештеник је био дужан да иде у дом и благосиља свечарску трпезу и сав дом.
Забрана приношења жртава код цркве и њихово преношење у приватне домове несумњиво је утицала на појављивање данашње славе као домаће приватне жртве у част светитеља, то је био један од фактора формирања славе. На избор светих који се славе као Крсно име, утицала су имена великих светитеља давана на крштењу од којег потиче назив Крсно име. ( Др Прибислав Симић, Порекло Крсне славе)
Тако дакле, првохришћанска је вера од Бога нам дарована и од Светих апостола предана да славимо Бога и Његове светитеље. Јер ко слави Бога и Божије светитеље, тај слави истинску и вечну славу човекову у Богу живом и истинитом, те онда неће славити никакве лажне богове ни пролазне ни смртне људе овог света. Зато и славимо сваке недеље и сваког празника Христа Бога Спаситеља нашег и Његову Пресвету Богоматер и светитеље Божије. Славимо их најпре заједно са целом Црквом Божијом, у својој парохији и своме храму, када наша парохијска црква слави своју храмовну славу, а славимо их у своме дому (појединачно).
Као што се у храму заједнички прославља светитељ, тако је преузимањем храмовне праксе цела породица прослављала успомену на свог светитеља заштитника. Светосавској Српској цркви пошло је за руком да створи данашњу крсну славу као искључиво српско – православну и црквено народну породичну свечаност.

  • Актуелности >

    - СЛАВА САБОРНОГ ХРАМА - ВЕЛИКОГОСПОЈИНСКЕ СВЕЧАНОСТИ

    - ПРАЗНИЧНО БДЕНИЈЕ - СЛУЖИЋЕ ЊЕГОВО ПРЕОСВЕШТЕНСТВО ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ ГОСПОДИН ЈОВАН - У НЕДЕЉУ 27. АВГУСТА У 17 ЧАСОВА.

    - СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА - СЛУЖИЋЕ ЊЕГОВО ПРЕОСВЕШТЕНСТВО ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ ГОСПОДИН ЈОВАН - У ПОНЕДЕЉАК 28. АВГУСТА, ПОЧИЊЕ У 8 ЧАСОВА.

    - 28. АВГУСТА СА ПОЧЕТКОМ У 18 ЧАСОВА, У ПОРТИ САБОРНОГ ХРАМА - ВЕЛИКОГОСПОЈИНСКО ВЕЧЕ ( КОНЦЕРТ ФРУЛАША И ИЗВОРНЕ МУЗИКЕ, ЧИТАЊЕ ПОЕЗИЈЕ, БЕСЕДА О ДУХОВНОСТИ...

    -31. АВГУСТА У САЛИ НАРОДНОГ МУЗЕЈА У 19 ЧАСОВА - ИЗЛОЖБА "СКИЦЕ, ДОКУМЕНТАЦИЈА И ПРЕДЛОШЦИ ЗА ОСЛИКАВАЊЕ ТРИ КРАГУЈЕВАЧКА ХРАМА " - АУТОР ИЗЛОЖБЕ: МАЈА СТАНКОВИЋ

    -6. СЕПТЕМБАР, СВЕЧАНА САЛА САБОРНОГ ХРАМА У 19 ЧАСОВА - Млади за младе - ОТИЋИ ИЛИ ОСТАТИ? - ПРЕДАВАЊЕ БОГДАНА РИСТИЋА, НВО "МЛАДИ"

    -13. СЕПТЕМБАР - Свечана сала Саборног храма у 19 часова - Округли сто у организацији Одсека за филологију ФИЛУМ-а, а на тему путовања у књижевности - КЊИЖЕВНОСТ И ЧОВЕК НА ПУТУ: ОД ЕДЕНА ДО ВЕЧНОСТИ

    -14. СЕПТЕМБАР - СВЕЧАНА САЛА САБОРНОГ ХРАМА У 19 ЧАСОВА - ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА "(СНО)ВИЂЕЊА ГРУЗИЈЕ" - аутор изложбе вероучитељ Владимир Петровић, кустос изложбе Марко Терзић.

    -17. септембар - Свечана сала Саборног храма - АГАПЕ У КРАГУЈЕВЦУ" - Округли сто и снимање емисије. Учесници / гости емисије: Епископ шумадијски Г. Јован, др Предраг Крстић, др Лазар Трифуновић

    -20. СЕПТЕМБАР- ВЛАДИЧАНСКИ ДВОР У 19 ЧАСОВА - СВЕЧАНА ПРИРЕДБА УЧЕНИКА ИЗ ШУМАДИЈЕ, И ДОДЕЛА

  • Богослужења у Саборном храму >

    РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА :
    БДЕНИЈА УОЧИ ПРАЗНИКА И НЕДЕЉЕ почињу у 17 часова.
    • ВЕЧЕРЊЕ БОГОСЛУЖЕЊЕ -17 часова (у летњем периоду, последња субота у марту вечерња богослужења почињу у 18 часова, а зимски период, последња субота у октобру вечерња богослужења почињу у 17 часова).
    • ЈУТРЕЊЕ богослужење у 7,30.
    • ЛИТУРГИЈА суботом - 7,30. ЛИТУРГИЈА недељом и празником - 9 часова.

    ПРВА НЕДЕЉА ВАСКРШЊЕГ ПОСТА:

    • СРЕДА - ПРЕЂЕОСВЕЋЕНА ЛИТУРГИЈА ПОЧИЊЕ У 7,30 ЧАСОВА
    • ПЕТАК - ПРЕЂЕОСВЕЋЕНА ЛИТУРГИЈА ПОЧИЊЕ У 7 ЧАСОВА. (ОСТАЛИХ СЕДМИЦА ПОСТА, ЛИТУРГИЈА СРЕДОМ И ПЕТКОМ ЈЕ У 7,30.)
    • СУБОТА - ЛИТУРГИЈА ПОЧИЊЕ У 7 ЧАСОВА.
    • НЕДЕЉА ПРАВОСЛАВЉА - ЛИТУРГИЈА ПОЧИЊЕ У 8 ЧАСОВА. ЛИТИЈА - У 16 ЧАСОВА. (ОСТАЛИХ СЕДМИЦА ПОСТА ЛИТУРГИЈА НЕДЕЉОМ ЈЕ У 9 ЧАСОВА, А СУБОТОМ У 7,30)
    • БОГОСЛУЖЕЊА СТРАСНЕ СЕДМИЦЕ :
    • ВЕЛИКИ ПОНЕДЕЉАК - Литургија почиње у 7,30 часова. Вечерње богослужење почиње у 18 часова.
    • ВЕЛИКИ УТОРАК - Литургија почиње у 7,30 часова. Вечерње богослужење почиње у 18 часова.
    • ВЕЛИКА СРЕДА - Литургија почиње у 7,30 часова. Вечерње богослужење почиње у 18 часова.
    • ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК - Литургија почиње у 7,30 часова. Вечерње богослужење почиње у 17 часова, са читањем 12 страсних јеванђеља.
    • ВЕЛИКИ ПЕТАК - Царски часови почињу у 8 часова. Вечерње богослужење са изношењем плаштанице почиње у 16,00 часова. Статије у 21,00 час.
    • ВЕЛИКА СУБОТА - Литургија почиње у 8 часова.
  • 1

Галерија владике Јована

Галеријa

Виртуелна шетња

Виртуaлна шетња кроз Саборни храм

Login Form