• imagefader3
  • imagefader4
  • imagefader2
  • imagefader1

Свете тајне и молитвословља

Шта је српска слава?

У верском животу српског народа постоји више старих обичаја са изразито религиозним цртама. Ако бисмо хтели издвојити најспецифичнији онда би то несумњиво била слава или Крсно име.
Постоји предање да Крсна слава потиче из времена покрштавања Срба, тј. преласка из многобоштва у хришћанску веру. Наиме, Срби су као пагани обожавали кућне богове, тј. свака породица је имала свог кућног бога заштитника коме се молила, а оног дана када су наши преци примили хришћанство они су уместо тих паганских кућних богова почели да славе хришћанске светитеље који су се тог дана славили, када је извршено крштење.

Опширније: Шта је српска слава?

Шта је потребно за славу?

Слава је молитвено прослављање једног светитеља као заштитника једне породице и њеног молитвеног заступника пред Богом. Суштина славе је изражена у самом имену: то је слављење Бога и прослављање светих угодника Божијих у чијим ликовима се открива и права „слава“ сваког људског бића, односно његова непролазна лепота и његово боголико достојанство. Главна садржина славе је благодарење и молитва Господу. Као некада тако и данас, породица која слави славу представља цркву у малом, јер као што су сви богослужбени чинови огранци Евхаристије – тако је и слава у породичном животу Срба продужена грана Евхаристијске тајне, тј. Литургије.

Опширније: Шта је потребно за славу?

Света тајна крштења

Крштење је рађање за нови живот. Крстити се значи стећи право учешћа на евхаристијском сабрању и приступању Светом Причешћу. Крштење је почетак духовног живота, духовно рађање за вечност. Крштење се врши само једном – као што се физички рађамо једном, тако се рађамо и духовно. Крштење је услов нашег спасења. Православна вера се не добија наслеђивањем, већ се у њу улази крштењем. Онај који није крштен не може бити достојан да прими ни остале Свете Тајне.

Опширније: Света тајна крштења

  • Актуелности >

     

     

     

    - ДАНАС ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА СЛАВИ ПРЕПОДОБНУ МАТИ ПАРАСКЕВУ – СВИМА КОЈИ СЛАВЕ ПРЕПОДОБНУ  ПАРАСКЕВУ, ЧЕСТИТАМО КРСНУ СЛАВУ.

    - НА ДАН СВЕТОГ АПОСТОЛА И ЈЕВАНЂЕЛИСТЕ ЛУКЕ – ЛИТУРГИЈА У САБОРНОМ ХРАМУ ПОЧИЊЕ У 7,30.

    - НА ДАН СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ДИМИТРИЈА – ЛИТУРГИЈА ПОЧИЊЕ У 9 ЧАСОВА.

    - НА ДАН СВЕТИХ БЕСРЕБРЕНИКА И ЧУДОТВОРАЦА КОЗМЕ И ДАМЈАНА – ЛИТУРГИЈА ПОЧИЊЕ У 7,30.

    - НА ДАН ОБНОВЉЕЊА ХРАМА СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ГЕОРГИЈА – ЂУРЂИЦ – СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА ПОЧИЊЕ У 9. ЧАСОВА.

  • Богослужења у Саборном храму >

    РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА :
    БДЕНИЈА УОЧИ ПРАЗНИКА И НЕДЕЉЕ почињу у 17 часова.
    • ВЕЧЕРЊЕ БОГОСЛУЖЕЊЕ - почиње у 17 часова, а у летњем периоду у 18 часова.
    • ЈУТРЕЊЕ богослужење почиње у 7,30.
    • ЛИТУРГИЈА суботом - 7,30. ЛИТУРГИЈА недељом и празником - 9 часова.

    ПРВА НЕДЕЉА ВАСКРШЊЕГ ПОСТА:

    • СРЕДА - ПРЕЂЕОСВЕЋЕНА ЛИТУРГИЈА ПОЧИЊЕ У 7,30 ЧАСОВА
    • ПЕТАК - ПРЕЂЕОСВЕЋЕНА ЛИТУРГИЈА ПОЧИЊЕ У 7 ЧАСОВА. (ОСТАЛИХ СЕДМИЦА ПОСТА, ЛИТУРГИЈА СРЕДОМ И ПЕТКОМ ПОЧИЊЕ У 7,30.)
    • СУБОТА - ЛИТУРГИЈА ПОЧИЊЕ У 7 ЧАСОВА.
    • НЕДЕЉА ПРАВОСЛАВЉА - ЛИТУРГИЈА ПОЧИЊЕ У 8 ЧАСОВА. ЛИТИЈА - У 16 ЧАСОВА. (ОСТАЛИХ СЕДМИЦА ВАСКРШЊЕГ ПОСТА ЛИТУРГИЈА НЕДЕЉОМ ЈЕ У 9 ЧАСОВА, А СУБОТОМ У 7,30)
    • БОГОСЛУЖЕЊА СТРАСНЕ СЕДМИЦЕ :
    • ВЕЛИКИ ПОНЕДЕЉАК - Литургија почиње у 7,30 часова. Вечерње богослужење почиње у 18 часова.
    • ВЕЛИКИ УТОРАК - Литургија почиње у 7,30 часова. Вечерње богослужење почиње у 18 часова.
    • ВЕЛИКА СРЕДА - Литургија почиње у 7,30 часова. Вечерње богослужење почиње у 18 часова.
    • ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК - Литургија почиње у 7,30 часова. Вечерње богослужење почиње у 17 часова, са читањем 12 страсних јеванђеља.
    • ВЕЛИКИ ПЕТАК - Царски часови почињу у 8 часова. Вечерње богослужење са изношењем плаштанице почиње у 16,00 часова. Статије у 19,00 часова.
    • ВЕЛИКА СУБОТА - Литургија почиње у 8 часова. ВАСКРС - Васкршње јутрење са Литургијом у суботу на недељу почиње у поноћ 24,00 часа.

  • 1

Галерија владике Јована

Галеријa

Виртуелна шетња

Виртуaлна шетња кроз Саборни храм

Login Form