Светоуспењски саборни храм у Крагујевцу

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ

Почетак другог светског рата код нас је био обележен бомбардовањем и откривањем правог лика оних које смо називали браћом. Крагујевац је поделио судбину Београда и осталих већих градова и 11. IV 1941. године и сам био бомбардован. На сву срећу, Немци нису гађали цивилне објекте као у Београду. Од значајнијих грађевина страдао је Милошев двор и то из разлога јер је био војни објекат. Саборни храм је остао поштеђен. На жалост сама Црква је доживела своју голготу када је, због немачког геноцида и комунистичке сулудости, десеткована. Уместо да се Света Литургија поји и да се радост Јеванђеља међу новим хришћанима шири, црни барјаци Крагујевца су суморно сведочили да су опела и парастости скоро једине службе. Месец дана после шумаричког покоља, крајем новембра у Крагујевац је дошао митрополит Јосиф и на Ваведење служио Литургију. Тада је, колико је могао, пружио утеху, дозвао наду и пробудио веру. Живот је ипак настављен. Окупациона власт није дирала ни Стару ни Нову цркву. На Видовдан 1943. године дошло је до мањег пожара у ђаконикону, који је највероватније проузроковао несагорели ћумур. Црква је поправљена и тако је дочекала крај рата.


© Copyright 2006-2007 Saborni hram Uspenja Presvete Bogorodice u Kragujevcu - Sva autorska prava zadrzana

Главни и одговорни уредник јереј Срећко Зечевић, помоћник главног и одговорног уредника Владимир Благојевић
dizajn i odrzavanje Umetnicka radionica Svetog Kralja Milutina