Завршетак градње и освећење Саборне цркве
У периоду од 1872. - 1879. године нису извођени никакви радови. На крају 1879. године су се нашла средства за наставак градње. Претпоставља се да се на крају одустало од оригиналних планова, али да су суштинске карактеристике задржане. Како је већ наведено, општина је заобишла пређашњег надзорног инжeњера. Са радовима се кренуло у другој половини 1879. године. Но, судећи по томе да је црква завршена тек 1884. године, ни сада градња није ишла по предвиђеном плану. Да је крај са крајем са тешком муком спајан, сведочи и то да црква дуго није имала неопходне елементе за нормалан богослужбени живот, као на пример иконостас (који је био нека врста импровизације све до 1926. године када је га Андреј Биценко израдио и који је и сада у њој), звоник, сређени под, зидове и фрескопис.
Пошто је Крагујевац почетком осамдесетих година прошлог века припадао Београдској митрополији, освећење је имао да изврши митрополит београдски и целе Србије. Питање је ко је то био? Хипотеза коју је заступао професор Љубомир Дурковић - Јакшић јесте она да је цркву освештао митрополит Михаило на Велику Госпојину 28.VIII 1880. године. Овај став је темељио на вести коју је објавио лист „Исток“, а коју је пренео „Хришћански весник“ 1. / 14. IX 1880. године. Међутим аргументи да се ова хипотеза одбаци у потпуности јесу следећи: Немогуће је да је црква за само неколико месеци била готова и спремна за освећење, јер су се радови изводили споро, о чему сведочи и чињеница да ни 1884. године, када је црква пропојала, ни из далека није завршено са дорађивањем започетог; по летопису Саборне цркве, освећење је извршио митрополит Теодосије; у свом извештају Светом Архијерејском Синоду 1896. године о канонској визитацији своје епархије, Сава Дечанац наводи 1883. као годину настанка Нове цркве у Крагујевцу.
У Минеју за месец септембар, на страни 144, постоји запис о томе да је
освећење цркве извршио митрополит Теодосије у недељу, 30. IX / 13. X 1884. године. Ово је и најјачи аргумент у заступању хипотезе да цркву није освештао митрополит Михаило.
Сасвим је сигурно да је митрополит Михаило служио литургију на Велику Госпојину 1880. године. Можда је било и предвиђено да освешта новоподигнуту цркву, али до тога, очигледно, није дошло. Црква је по поменутом запису пропојала 30. IX / 13. X 1884. г. и од тада, милошћу Божијом, поји и данас и појаће све до другог и славног доласка оваплоћеног Сина.
По први пут Крагујевац је добио цркву која је у потпуности могла да одговори потреби, и која је својим изгледом постала његов понос.
▲
