• imagefader3
  • imagefader4
  • imagefader2
  • imagefader1

Звоник

ЗвоникРешавање питања звоника почиње 1894. године. Одбор крагујевачке цркве је 1894. године послао предлог суду, да се за Нову цркву набаве пет звона, јер црква није имала својих, већ се богослужење обављало уз помоћ два позајмљена звона. Одлучено је да звона излије тополивница крагујевачког Војно - техничког завода и то од старих турских топова. Свако звоно је било снабдевено клатилом, гвозденом круном, да се може кретати по потреби, тако да клатило не удара само у једну страну и да може давати тонове у „d - duru за весело и у f - mollu за тужно звоњење“. Реализација овог плана је извршена делимично из касе Старе цркве. Највеће звоно је платио краљ Александар. Осим краља, јавила су се још два добротвора, али су се на крају повукла, па је сама црква финансирала израду, укупно, четири звона. Министар просвете и црквених дела је 1894. године одобрио да се из црквене касе узме потребан новац за израду звона. Ова су звона звонила на службу све до 1916. године када су их скинули Аустријанци. Поуздано се зна да до 1928. године није било зидане звонаре. Међутим, Нова црква је током окупације остала без бакарног крова и звона, а фотографија из тог периода показује да је фасада била у великој мери пропала, иако је по Летопису цркве извршено малање и споља и унутра 1911. године. Након рата, приступило се обнови цркве. Сима Радуловић, у граду познат под надимком „муфљуз“, вероватно да би надимак “опрао“, 1922. године је завештао пола свога имања цркви, ради израде звоника. Исте године је израђено звоно од добровољних прилога верника. Изградња звоника је трајала од 30. IV до 25. IX 1928. године. Изграђена је по пројекту архитекте Мониде Мактејева, руског избеглице. У звонару је осим поменутог звона смештено и звоно које је купљено из заоставштине Симе Радуловића.

  • Актуелности >

     

     

     

    - ДАНАС ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА СЛАВИ ПРЕПОДОБНУ МАТИ ПАРАСКЕВУ – СВИМА КОЈИ СЛАВЕ ПРЕПОДОБНУ  ПАРАСКЕВУ, ЧЕСТИТАМО КРСНУ СЛАВУ.

    - НА ДАН СВЕТОГ АПОСТОЛА И ЈЕВАНЂЕЛИСТЕ ЛУКЕ – ЛИТУРГИЈА У САБОРНОМ ХРАМУ ПОЧИЊЕ У 7,30.

    - НА ДАН СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ДИМИТРИЈА – ЛИТУРГИЈА ПОЧИЊЕ У 9 ЧАСОВА.

    - НА ДАН СВЕТИХ БЕСРЕБРЕНИКА И ЧУДОТВОРАЦА КОЗМЕ И ДАМЈАНА – ЛИТУРГИЈА ПОЧИЊЕ У 7,30.

    - НА ДАН ОБНОВЉЕЊА ХРАМА СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ГЕОРГИЈА – ЂУРЂИЦ – СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА ПОЧИЊЕ У 9. ЧАСОВА.

  • Богослужења у Саборном храму >

    РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА :
    БДЕНИЈА УОЧИ ПРАЗНИКА И НЕДЕЉЕ почињу у 17 часова.
    • ВЕЧЕРЊЕ БОГОСЛУЖЕЊЕ - почиње у 17 часова, а у летњем периоду у 18 часова.
    • ЈУТРЕЊЕ богослужење почиње у 7,30.
    • ЛИТУРГИЈА суботом - 7,30. ЛИТУРГИЈА недељом и празником - 9 часова.

    ПРВА НЕДЕЉА ВАСКРШЊЕГ ПОСТА:

    • СРЕДА - ПРЕЂЕОСВЕЋЕНА ЛИТУРГИЈА ПОЧИЊЕ У 7,30 ЧАСОВА
    • ПЕТАК - ПРЕЂЕОСВЕЋЕНА ЛИТУРГИЈА ПОЧИЊЕ У 7 ЧАСОВА. (ОСТАЛИХ СЕДМИЦА ПОСТА, ЛИТУРГИЈА СРЕДОМ И ПЕТКОМ ПОЧИЊЕ У 7,30.)
    • СУБОТА - ЛИТУРГИЈА ПОЧИЊЕ У 7 ЧАСОВА.
    • НЕДЕЉА ПРАВОСЛАВЉА - ЛИТУРГИЈА ПОЧИЊЕ У 8 ЧАСОВА. ЛИТИЈА - У 16 ЧАСОВА. (ОСТАЛИХ СЕДМИЦА ВАСКРШЊЕГ ПОСТА ЛИТУРГИЈА НЕДЕЉОМ ЈЕ У 9 ЧАСОВА, А СУБОТОМ У 7,30)
    • БОГОСЛУЖЕЊА СТРАСНЕ СЕДМИЦЕ :
    • ВЕЛИКИ ПОНЕДЕЉАК - Литургија почиње у 7,30 часова. Вечерње богослужење почиње у 18 часова.
    • ВЕЛИКИ УТОРАК - Литургија почиње у 7,30 часова. Вечерње богослужење почиње у 18 часова.
    • ВЕЛИКА СРЕДА - Литургија почиње у 7,30 часова. Вечерње богослужење почиње у 18 часова.
    • ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК - Литургија почиње у 7,30 часова. Вечерње богослужење почиње у 17 часова, са читањем 12 страсних јеванђеља.
    • ВЕЛИКИ ПЕТАК - Царски часови почињу у 8 часова. Вечерње богослужење са изношењем плаштанице почиње у 16,00 часова. Статије у 19,00 часова.
    • ВЕЛИКА СУБОТА - Литургија почиње у 8 часова. ВАСКРС - Васкршње јутрење са Литургијом у суботу на недељу почиње у поноћ 24,00 часа.

  • 1

Галерија владике Јована

Галеријa

Виртуелна шетња

Виртуaлна шетња кроз Саборни храм

Login Form