• imagefader3
  • imagefader4
  • imagefader2
  • imagefader1

Историја саборног храма у Крагујевцу

Саборни храм у Крагујевцу је посвећен празнику Успења Пресвете Богородице. Налази се у улици краља Александра I Карађорђевића 31. Од свог настанка Саборна црква или Нова црква, представљала је, представља, а по свему судећи и представљаће важну карику у животу многих Крагујевчана који су, осетивши позив Бога и окусили и видели баш у овом храму. Град Крагујевац и његова историја, није дуга, ако се мисли само на прве помене овог града у писаним изворима. Али, живот на ширем подручју Крагујевца је старији од 15. века, када датира први писани извор. Бројни трагови боравка људи на овим просторима забележени су на многим местима, од оних најстаријих, палеолитских пећина (околина Градца) и оних неолитских (Дивостин, Гривац) и из бакарног и бронзаног доба и тако редом кроз све епохе. Први историјски помен Крагујевца је из 1476. године, у једном турском дефтеру под именом Караговинџа. Када је 1818. године кнез Милош Обреновић за престоницу одабрао Крагујевац, једна од првих ствари којој је посвећена пажња, била је, подизање цркве. Кнез је своју цркву сазидао на старом гробљу и посветио Силаску Светог Духа, то је данашња Стара црква.

План за изградњу Нове – Саборне цркве израђен је 1866.год. одборници крагујевачке општине су донели решење, које је упућено ондашњем Начелству Округа Крагујевачког, а које се тиче жеље да се црква изгради и да технички надзор врши Андреја Андрејевић, који је направио план цркве. Као почетак градње Саборног храма Успења Пресвете Богородице одређен је, 12. јул 1869. године. У присуству митрополита Михаила Јовановића, малолетни кнез Милан Обреновић, положио је темељ нове цркве. План цркве је, израдио инжињер Андреја Андрејевић. Извођач радова је био Светозар Таназевић. У периоду од 1872. - 1879. године, нису извођени никакви радови. На крају 1879. године, су се нашла средства за наставак градње. Изградња храма је завршена 1884. У Минеју за месец септембар, на страни 144. постоји запис о томе да је освећење храма извршио митрополит Теодосије Мраовић у недељу, 30. септембар 1884. године.

  • Актуелности >

    СЕДАМДЕСЕТ ГОДИНА ОД ОСНИВАЊА ЕПАРХИЈЕ ШУМАДИЈСКЕ

    У ПОНЕДЕЉАК 23. ОКТОБРА, ЊЕГОВО ПРЕОСВЕШТЕНСТВО ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ ГОСПОДИН ЈОВАН СЛУЖИЋЕ СВЕТУ АРХИЈЕРЕЈСКУ ЛИТУРГИЈУ, СА ПОЧЕТКОМ У 8 ЧАСОВА, У САБОРНОМ ХРАМУ У КРАГУЈЕВЦУ, ПОВОДОМ СЕДАМДЕСЕТОГОДИШЊИЦЕ ОД ОСНИВАЊА ЕПАРХИЈЕ ШУМАДИЈСКЕ. ПОСЛЕ СВЕТЕ ЛИТУРГИЈЕ СЛУЖИЋЕ СЕ ПАРАСТОС ПОВОДОМ 41. ГОДИШЊИЦЕ ОД УПОКОЈЕЊА ЕПИСКОПА ВАЛЕРИЈАНА.

    У 10 ЧАСОВА, У КОНФЕРЕНЦИЈСКОЈ ДВОРАНИ ХОТЕЛА КРАГУЈЕВАЦ, БИЋЕ ОДРЖАН НАУЧНИ СКУП НА ТЕМУ : ЗНАЧАЈ ОДЛУКА СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ САБОРА 1947. ГОДИНЕ ЗА ИСТОРИЈУ СПЦ, УЗ УЧЕШЋЕ ЕМИНЕНТНИХ НАУЧНИХ РАДНИКА.

    НАУЧНИ СКУП ОТВОРИЋЕ ЊЕГОВО ПРЕОСВЕШТЕНСТВО ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ ГОСПОДИН ЈОВАН.

    УЧЕСНИЦИ:ПРОТОЈЕРЕЈ СТАВРОФОР ПРОФ. ДР ПРЕДРАГ ПУЗОВИЋ , (ПРАВОСЛАВНИ БОГОСЛОВСКИ ФАКУЛТЕТ У БЕОГРАДУ); МР ИГНАТИЈЕ МАРКОВИЋ (ПРАВОСЛАВНИ БОГОСЛОВСКИ ФАКУЛТЕТ У БЕОГРАДУ); ДР РАДМИЛА РАДИЋ , НАУЧНИ САВЕТНИК (ИНСТИТУТ ЗА НОВИЈУ ИСТОРИЈУ СРБИЈЕ, БЕОГРАД); ПРОТОЈЕРЕЈ-СТАВРОФОР САВО АРСЕНИЈЕВИЋ , (ШУМАДИЈСКА ЕПАРХИЈА); ПРОТОНАМЕСНИК САША АНТОНИЈЕВИЋ (ПРАВОСЛАВНИ БОГОСЛОВСКИ ФАКУЛТЕТ); ЈЕРЕЈ ВЛАДАН КОСТАДИНОВИЋ (БОГОСЛОВИЈА СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТИ); ЈЕРЕЈ МАРКО ЈЕФТИЋ (ПРАВОСЛАВНИ БОГОСЛОВСКИ ФАКУЛТЕТ); МИЛОСАВ ЂОКОВИЋ (ПОНТИФИКАЛНИ ОРЈЕНТАЛНИ ИНСТИТУТ У РИМУ); НЕГОСЛАВ ЈОВАНЧЕВИЋ (БОГОСЛОВИЈА СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТИ).

    - У ПЕТАК 27. ОКТОБРА, ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА ПРОСЛАВЉА - ПРЕПОДОБНУ МАТИ ПАРАСКЕВУ - ЛИТУРГИЈА У САБОРНОМ ХРАМУ ПОЧИЊЕ У 9 ЧАСОВА. - У УТОРАК 31. ОКТОБРА, ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА ПРОСЛАВЉА - СВЕТОГ АПОСТОЛА И ЈЕВАНЂЕЛИСТУ ЛУКУ И СВЕТОГ ПЕТРА ЦЕТИЊСКОГ - ЛИТУРГИЈА ПОЧИЊЕ У 7,30 ЧАСОВА.- СВИМ ВЕРНИЦИМА КОЈИ СЛАВЕ СВЕТОГ АПОСТОЛА ЈЕВАНЂЕЛИСТУ

  • Богослужења у Саборном храму >

    РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА :
    БДЕНИЈА УОЧИ ПРАЗНИКА И НЕДЕЉЕ почињу у 17 часова.
    • ВЕЧЕРЊЕ БОГОСЛУЖЕЊЕ -17 часова (у летњем периоду, последња субота у марту вечерња богослужења почињу у 18 часова, а зимски период, последња субота у октобру вечерња богослужења почињу у 17 часова).
    • ЈУТРЕЊЕ богослужење у 7,30.
    • ЛИТУРГИЈА суботом - 7,30. ЛИТУРГИЈА недељом и празником - 9 часова.

    ПРВА НЕДЕЉА ВАСКРШЊЕГ ПОСТА:

    • СРЕДА - ПРЕЂЕОСВЕЋЕНА ЛИТУРГИЈА ПОЧИЊЕ У 7,30 ЧАСОВА
    • ПЕТАК - ПРЕЂЕОСВЕЋЕНА ЛИТУРГИЈА ПОЧИЊЕ У 7 ЧАСОВА. (ОСТАЛИХ СЕДМИЦА ПОСТА, ЛИТУРГИЈА СРЕДОМ И ПЕТКОМ ЈЕ У 7,30.)
    • СУБОТА - ЛИТУРГИЈА ПОЧИЊЕ У 7 ЧАСОВА.
    • НЕДЕЉА ПРАВОСЛАВЉА - ЛИТУРГИЈА ПОЧИЊЕ У 8 ЧАСОВА. ЛИТИЈА - У 16 ЧАСОВА. (ОСТАЛИХ СЕДМИЦА ПОСТА ЛИТУРГИЈА НЕДЕЉОМ ЈЕ У 9 ЧАСОВА, А СУБОТОМ У 7,30)
    • БОГОСЛУЖЕЊА СТРАСНЕ СЕДМИЦЕ :
    • ВЕЛИКИ ПОНЕДЕЉАК - Литургија почиње у 7,30 часова. Вечерње богослужење почиње у 18 часова.
    • ВЕЛИКИ УТОРАК - Литургија почиње у 7,30 часова. Вечерње богослужење почиње у 18 часова.
    • ВЕЛИКА СРЕДА - Литургија почиње у 7,30 часова. Вечерње богослужење почиње у 18 часова.
    • ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК - Литургија почиње у 7,30 часова. Вечерње богослужење почиње у 17 часова, са читањем 12 страсних јеванђеља.
    • ВЕЛИКИ ПЕТАК - Царски часови почињу у 8 часова. Вечерње богослужење са изношењем плаштанице почиње у 16,00 часова. Статије у 21,00 час.
    • ВЕЛИКА СУБОТА - Литургија почиње у 8 часова.
  • 1

Галерија владике Јована

Галеријa

Виртуелна шетња

Виртуaлна шетња кроз Саборни храм

Login Form