• imagefader3
  • imagefader4
  • imagefader2
  • imagefader1

Епископ Јован

Доласком Његовог Преосвештенства Епископа Јована на трон епископа шумадијских 2002. год. катедрални храм Богом спасавајућег града Крагујевца, биће заоденут у ново рухо, блистајући тако на обали Лепеничкој као "бесцен смарагд под мирисном гором".
Бивши домаћин (у својству игумана) светосимеоновске и светосавске Лавре Студеничке, понесен богољубљем, христољубљем и народољубљем, уложиће све своје енергије и труде своје, да храм посвећен Оној која је на свет донела Бога у телу човека, Марији часнијој од херувима и славнијој од серафима, и храм у коме Владика Јован приноси своје усрдне молитве, за Богом му поверену му паству, буде у свој својој лепоти достојан славе имена Божијег и истинско станиште Духа Божијег.
Трудом и заузимањем Владике Јована, постављени су позлаћени крстови на куполе Саборног храма, и реновирана је комплетна конструкција крова, 2003. год. Наредне године завршени су радови на фасади Саборног храма: обијање малтера, чишћење и прање фуга, малтерација и фарбање фасаде. Затим је Преосвећени Владика при Саборном храму основао духовни центар "Свети новомученици Крагујевачки", за духовне разговоре, промоције књига, изложбе, предавања. Године 2005. у Саборном храму је постављен нови мермерни под у комбинацији са гранитом и постављено подно грејање. Затим је у унутрашњости храма урађена нова електрификација. По благослову Епископа Јована потпуно су реновиране канцеларије Црквене општине. Године 2006. постављен је нови хорос пречника 6 метара и полијелеј. Године 2009. Саборни храм је добио предиван дрвени кивот у дуборезу, који је извезен сребрним филиграном, украшен имитацијом драгог камена. На поклопцу кивота у дуборезу урађена је сцена „деизиса“ – молитвеног посредовања, Господ Исус Христос је у средини композиције, а Свети Јован Претеча и Крститељ Господњи и Пресвета Богородица су са леве и десне стране. На предњој страни кивота је сцена Успења Пресвете Богородице. У кивоту се налазе честице моштију разних светитеља: Светог великомученика косовског кнеза Лазара, Преподобне Анастасије мајке Светог Саве, Светог Поликарпа Смирнског, непознатог светитеља из Манастира Каленић, Светог великомученика Пантелејмона, Светог Инокентија Аљаског, Светог Тихона Аљаског, Светог Теодора Тирона, Светог Харалампија, Светог Георгија, Архиђакона Стефана, Цара Уроша српског и прстен Светог Јоаникија Митрополита црногорско - приморског.
Тако ће Саборни храм града Крагујевца по својој спољашњој и унутрашњој лепоти постати истинско подобије Цркве Небеске и одсјај неба на земљи.

  • Актуелности >

    СЕДАМДЕСЕТ ГОДИНА ОД ОСНИВАЊА ЕПАРХИЈЕ ШУМАДИЈСКЕ

    У ПОНЕДЕЉАК 23. ОКТОБРА, ЊЕГОВО ПРЕОСВЕШТЕНСТВО ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ ГОСПОДИН ЈОВАН СЛУЖИЋЕ СВЕТУ АРХИЈЕРЕЈСКУ ЛИТУРГИЈУ, СА ПОЧЕТКОМ У 8 ЧАСОВА, У САБОРНОМ ХРАМУ У КРАГУЈЕВЦУ, ПОВОДОМ СЕДАМДЕСЕТОГОДИШЊИЦЕ ОД ОСНИВАЊА ЕПАРХИЈЕ ШУМАДИЈСКЕ. ПОСЛЕ СВЕТЕ ЛИТУРГИЈЕ СЛУЖИЋЕ СЕ ПАРАСТОС ПОВОДОМ 41. ГОДИШЊИЦЕ ОД УПОКОЈЕЊА ЕПИСКОПА ВАЛЕРИЈАНА.

    У 10 ЧАСОВА, У КОНФЕРЕНЦИЈСКОЈ ДВОРАНИ ХОТЕЛА КРАГУЈЕВАЦ, БИЋЕ ОДРЖАН НАУЧНИ СКУП НА ТЕМУ : ЗНАЧАЈ ОДЛУКА СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ САБОРА 1947. ГОДИНЕ ЗА ИСТОРИЈУ СПЦ, УЗ УЧЕШЋЕ ЕМИНЕНТНИХ НАУЧНИХ РАДНИКА.

    НАУЧНИ СКУП ОТВОРИЋЕ ЊЕГОВО ПРЕОСВЕШТЕНСТВО ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ ГОСПОДИН ЈОВАН.

    УЧЕСНИЦИ:ПРОТОЈЕРЕЈ СТАВРОФОР ПРОФ. ДР ПРЕДРАГ ПУЗОВИЋ , (ПРАВОСЛАВНИ БОГОСЛОВСКИ ФАКУЛТЕТ У БЕОГРАДУ); МР ИГНАТИЈЕ МАРКОВИЋ (ПРАВОСЛАВНИ БОГОСЛОВСКИ ФАКУЛТЕТ У БЕОГРАДУ); ДР РАДМИЛА РАДИЋ , НАУЧНИ САВЕТНИК (ИНСТИТУТ ЗА НОВИЈУ ИСТОРИЈУ СРБИЈЕ, БЕОГРАД); ПРОТОЈЕРЕЈ-СТАВРОФОР САВО АРСЕНИЈЕВИЋ , (ШУМАДИЈСКА ЕПАРХИЈА); ПРОТОНАМЕСНИК САША АНТОНИЈЕВИЋ (ПРАВОСЛАВНИ БОГОСЛОВСКИ ФАКУЛТЕТ); ЈЕРЕЈ ВЛАДАН КОСТАДИНОВИЋ (БОГОСЛОВИЈА СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТИ); ЈЕРЕЈ МАРКО ЈЕФТИЋ (ПРАВОСЛАВНИ БОГОСЛОВСКИ ФАКУЛТЕТ); МИЛОСАВ ЂОКОВИЋ (ПОНТИФИКАЛНИ ОРЈЕНТАЛНИ ИНСТИТУТ У РИМУ); НЕГОСЛАВ ЈОВАНЧЕВИЋ (БОГОСЛОВИЈА СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТИ).

    - У ПЕТАК 27. ОКТОБРА, ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА ПРОСЛАВЉА - ПРЕПОДОБНУ МАТИ ПАРАСКЕВУ - ЛИТУРГИЈА У САБОРНОМ ХРАМУ ПОЧИЊЕ У 9 ЧАСОВА. - У УТОРАК 31. ОКТОБРА, ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА ПРОСЛАВЉА - СВЕТОГ АПОСТОЛА И ЈЕВАНЂЕЛИСТУ ЛУКУ И СВЕТОГ ПЕТРА ЦЕТИЊСКОГ - ЛИТУРГИЈА ПОЧИЊЕ У 7,30 ЧАСОВА.- СВИМ ВЕРНИЦИМА КОЈИ СЛАВЕ СВЕТОГ АПОСТОЛА ЈЕВАНЂЕЛИСТУ

  • Богослужења у Саборном храму >

    РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА :
    БДЕНИЈА УОЧИ ПРАЗНИКА И НЕДЕЉЕ почињу у 17 часова.
    • ВЕЧЕРЊЕ БОГОСЛУЖЕЊЕ -17 часова (у летњем периоду, последња субота у марту вечерња богослужења почињу у 18 часова, а зимски период, последња субота у октобру вечерња богослужења почињу у 17 часова).
    • ЈУТРЕЊЕ богослужење у 7,30.
    • ЛИТУРГИЈА суботом - 7,30. ЛИТУРГИЈА недељом и празником - 9 часова.

    ПРВА НЕДЕЉА ВАСКРШЊЕГ ПОСТА:

    • СРЕДА - ПРЕЂЕОСВЕЋЕНА ЛИТУРГИЈА ПОЧИЊЕ У 7,30 ЧАСОВА
    • ПЕТАК - ПРЕЂЕОСВЕЋЕНА ЛИТУРГИЈА ПОЧИЊЕ У 7 ЧАСОВА. (ОСТАЛИХ СЕДМИЦА ПОСТА, ЛИТУРГИЈА СРЕДОМ И ПЕТКОМ ЈЕ У 7,30.)
    • СУБОТА - ЛИТУРГИЈА ПОЧИЊЕ У 7 ЧАСОВА.
    • НЕДЕЉА ПРАВОСЛАВЉА - ЛИТУРГИЈА ПОЧИЊЕ У 8 ЧАСОВА. ЛИТИЈА - У 16 ЧАСОВА. (ОСТАЛИХ СЕДМИЦА ПОСТА ЛИТУРГИЈА НЕДЕЉОМ ЈЕ У 9 ЧАСОВА, А СУБОТОМ У 7,30)
    • БОГОСЛУЖЕЊА СТРАСНЕ СЕДМИЦЕ :
    • ВЕЛИКИ ПОНЕДЕЉАК - Литургија почиње у 7,30 часова. Вечерње богослужење почиње у 18 часова.
    • ВЕЛИКИ УТОРАК - Литургија почиње у 7,30 часова. Вечерње богослужење почиње у 18 часова.
    • ВЕЛИКА СРЕДА - Литургија почиње у 7,30 часова. Вечерње богослужење почиње у 18 часова.
    • ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК - Литургија почиње у 7,30 часова. Вечерње богослужење почиње у 17 часова, са читањем 12 страсних јеванђеља.
    • ВЕЛИКИ ПЕТАК - Царски часови почињу у 8 часова. Вечерње богослужење са изношењем плаштанице почиње у 16,00 часова. Статије у 21,00 час.
    • ВЕЛИКА СУБОТА - Литургија почиње у 8 часова.
  • 1

Галерија владике Јована

Галеријa

Виртуелна шетња

Виртуaлна шетња кроз Саборни храм

Login Form