<
ИКОНОСТАС
Крагујевац двадесетих година деветнаестог века је био пун Руса-избеглица који су својим радом и, углавном, академским образовањем, дали посебно обележје историји града између два рата. Њихов утицај се осећао у свим гранама културно-историјског живота. Међу њима је било пуно свештенства, професора, официра, уметника. Поред поменутог, још један Рус је оставио трајног трага у историји Саборне цркве. Био је то Андреј Биценко, академски сликар, који је 1926 / 27.године израдио иконостас и патријарашко-краљевски престо. Резбарски рад је урадио руски официр из Сремских Карловаца, Александар Редкин, а све иконе Биценко. Јеванђелисти, Успеније Пресвете Богородице и Св. Јован Крститељ су оригинлани радови, док су Свети Сава и Свети Симеон копије радова Уроша Предића. Остале иконе су копије руских фрескописаца. Тајна вечера је копија Сведомског, а три иконе Васкрсења Господњег и Васкрсење Лазарево су копије Васњецова. Цео иконостас је примљен 22. III 1927. године. Исти аутор је урадио још три иконе: на епископском трону, и две целивајуће - икону Светог Николе и икону Светог Димитрија. Овај иконостас је временом доста оштећен од дима свећа. Када је 1977. године устоличен други Шумадијски епископ Сава, он је већ био потпуно црн тако да се размишљало о његовом уклањању. На савет Хришћанске заједнице владика је дао иконе на рестаурацију, а чланови заједнице су стаклом састругали гареж са дрвеног дела иконостаса.
