Светоуспењски саборни храм у Крагујевцу

АРХИТЕКТУРА

То је елегатна грђевина крстообразне основе споља, а унутра је уписани крст. Иако је по основи петокуполна, по реализацији одступа од клишеа грађевина те врсте. Карактеристично је да нема припрату. На њеном месту налази се само рудиментарна женска црква. Стубови су полигонални. Док су четири споредне куполе осмоугаоне, централно кубе није ни осмоугаоно ни полигонално. Оно има ренесансне карактеристике, а мноштвом прозора даје изузетну осветљеност унутрашњости чак и при облачном времену. На сваком кубету се налази лантерна. Овај детаљ није поновљен нигде више, ни пре, а ни после Саборне цркве у Крагујевцу. Овај „додатак“ кубету је присутан у римокатоличкој сакралној архитектури, а који су разлози што их је Андрија Андрејевић поставио усред Шумадије - не зна се. Једна од претпоставки је да лантерна символизује „небески стан“ Господњи, а према виђењу пророка Језекиља на реци Хевару (Јез.10,15-22). Међутим, оно што је најинтересантније на целој грађевини јесте олтарска апсида која је правоугаоног облика. Да ли је то била оригинална замисао њеног творца или не, тек такав облик је изузетно редак и на Западу и на Истоку. Литургичко објашњење засеченог олтара не постоји. Импозантни прозор на источном зиду омогућава чудесне светлосне игре, које својом лепотом дају богослужењу нарочито достојанство и тако надопуњује недостатак трифоре, која има свој богословски значај. Горњи део западног зида, на галерији, јесте копија горњег дела источног, олтарског зида. Овако је у спрези са главним кубетом омогућено да црква буде изузетно осветљена током целог дана. Фриз на куполи је романски, као и на осталим деловима фасаде. Розете, на источном и западном зиду спадају, такође, у одлике романског стила. Необично је и постојање два споредна улаза у цркву, са северне и јужне стране, као и улаз у олтар, директно у ђаконик. Када би се одређивао стил којем припада црква Успенија Пресвете Богородице, онда би то било могуће само описно - то је византијско - романички стил са примесама ренесансе и других стилова. Но, и поред тога ова „веза“ стилова је изнедрила грађевину која својим изгледом плени и у човеку буди чежњу за Богом, што јој је и основна намена.

погледајте галерију


© Copyright 2006-2007 Saborni hram Uspenja Presvete Bogorodice u Kragujevcu - Sva autorska prava zadrzana

Главни и одговорни уредник јереј Срећко Зечевић, помоћник главног и одговорног уредника Владимир Благојевић
dizajn i odrzavanje Umetnicka radionica Svetog Kralja Milutina