• imagefader3
  • imagefader4
  • imagefader2
  • imagefader1

Богослужења

Акатист

Акатист или несједална песма (grčki - Ακαθιστος, [слушати] стојећи на ногама),  је химна благодарности и представља песничко дело које је по својој форми блиско древном кондаку, али је од њега суштински веома различит. То је, могло би се рећи, велика поема која се састоји из 12 кондака и 12 икоса, а да при томе икос има завршетак као и први кондак, а сви кондаци имају припев Алилуја. Православна химнографија познаје акатисте посвећене Светој Тројици, Часноме Крсту и неким светитељима. Акатист најшире употребе јесте онај посвећен Пресветој Богородици, "Возбраној Војеводје", (заштитници Цариграда); ово је ремек дело византијске литургијске химнографије. Овај акатист има облик поеме сачињене од 24 икоса и кондака, а сваки икос сачињен је од прозби сачињених од дванаест стихова (подобно опису из Откривења, гл. 12), и завршава се узгласом: "Радуј се Невесто, неневесна!" Ова химна има за основ кондаке које је испевао Роман Слаткопојац (491-560), ђакон у Бејруту и Цариграду, а многи приписују овај акатист и патријарху Сергију (између 610. и 638). Византијски философ Михаило Псел (VI век) приписује овај акатист Георгију Писидијском, библиотекару Свете Софије, који га је, наводно, саставио 629. године, у доба цара Ираклија, поводом византијске победе над Аварима који су опседали Цариград, победе која је приписана Пресветој Дјеви ("Благодаримо Ти за победу").
Литургичка употреба акатиста прописана је типиком за пету суботу Великог поста, на јутрењу, и то је тзв. Похвала Богородици. За друге акатисте наш боголужбени Устав једноставно речено не зна. Сво небројено мноштво акатиста, који се налазе по молитвеницима, каноницима, зборницима акатиста, представљају продукт каснијег стваралаштва. Рецимо, у Русији је распрострањено неколико стотина акатиста у част разних икона Пресвете Богородице, о разним догађајима, акатиста који су намењени појединим светитељима, Крсту, страдањима Христовим, Васкрсењу.

  • Актуелности >

    У СРЕДУ 28. ЈУНА, СРПСКА ЦРКВА ПРОСЛАВЉА СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА КОСОВСКОГ КНЕЗА ЛАЗАРА - ВИДОВДАН, СВЕТА ЛИТУРГИЈА У САБОРНОМ ХРАМУ ПОЧИЊЕ У 9 ЧАСОВА.

    У ПЕТАК 7. ЈУЛА, ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА ПРОСЛАВЉА, РОЂЕЊЕ СВЕТОГ ЈОВАНА ПРЕТЕЧЕ - ИВАЊДАН, ЛИТУРГИЈА У САБОРНОМ ХРАМУ ПОЧИЊЕ У 9 ЧАСОВА.

    У СРЕДУ 12. ЈУЛА, ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА СЛАВИ ДАН, СВЕТИХ АПОСТОЛА ПЕТРА И ПАВЛА - ПЕТРОВДАН, СВЕТА ЛИТУРГИЈА ПОЧИЊЕ У 9 ЧАСОВА. 

  • Богослужења у Саборном храму >

    РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА :
    БДЕНИЈА УОЧИ ПРАЗНИКА И НЕДЕЉЕ почињу у 17 часова.
    • ВЕЧЕРЊЕ БОГОСЛУЖЕЊЕ -17 часова (у летњем периоду, последња субота у марту вечерња богослужења почињу у 18 часова, а зимски период, последња субота у октобру вечерња богослужења почињу у 17 часова).
    • ЈУТРЕЊЕ богослужење у 7,30.
    • ЛИТУРГИЈА суботом - 7,30. ЛИТУРГИЈА недељом и празником - 9 часова.

    ПРВА НЕДЕЉА ВАСКРШЊЕГ ПОСТА:

    • СРЕДА - ПРЕЂЕОСВЕЋЕНА ЛИТУРГИЈА ПОЧИЊЕ У 7,30 ЧАСОВА
    • ПЕТАК - ПРЕЂЕОСВЕЋЕНА ЛИТУРГИЈА ПОЧИЊЕ У 7 ЧАСОВА. (ОСТАЛИХ СЕДМИЦА ПОСТА, ЛИТУРГИЈА СРЕДОМ И ПЕТКОМ ЈЕ У 7,30.)
    • СУБОТА - ЛИТУРГИЈА ПОЧИЊЕ У 7 ЧАСОВА.
    • НЕДЕЉА ПРАВОСЛАВЉА - ЛИТУРГИЈА ПОЧИЊЕ У 8 ЧАСОВА. ЛИТИЈА - У 16 ЧАСОВА. (ОСТАЛИХ СЕДМИЦА ПОСТА ЛИТУРГИЈА НЕДЕЉОМ ЈЕ У 9 ЧАСОВА, А СУБОТОМ У 7,30)
    • БОГОСЛУЖЕЊА СТРАСНЕ СЕДМИЦЕ :
    • ВЕЛИКИ ПОНЕДЕЉАК - Литургија почиње у 7,30 часова. Вечерње богослужење почиње у 18 часова.
    • ВЕЛИКИ УТОРАК - Литургија почиње у 7,30 часова. Вечерње богослужење почиње у 18 часова.
    • ВЕЛИКА СРЕДА - Литургија почиње у 7,30 часова. Вечерње богослужење почиње у 18 часова.
    • ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК - Литургија почиње у 7,30 часова. Вечерње богослужење почиње у 17 часова, са читањем 12 страсних јеванђеља.
    • ВЕЛИКИ ПЕТАК - Царски часови почињу у 8 часова. Вечерње богослужење са изношењем плаштанице почиње у 16,00 часова. Статије у 21,00 час.
    • ВЕЛИКА СУБОТА - Литургија почиње у 8 часова.
  • 1

Галерија владике Јована

Галеријa

Виртуелна шетња

Виртуaлна шетња кроз Саборни храм

Login Form